Nov 12, 2013

Tako lepa, tako blizu...



     Ova neažurnost u pisanju bloga ipak će, možda, doneti i nešto dobro- da se posle ovih poslednjih trzajeva miholjskog leta, prisetimo i ono malo pravog leta što nam je ovogodišnja preraspodela godišnjih doba dodelila. Ostala sam vam dužna priču o Dalmaciji, a meni će sada jakooo prijati da se, bar u mislima, vratim malo u te predele.
     Većini vas koji ste rodjeni pre devedesetih, verovatno se prvi susret s morem desio upravo na Hrvatskom primorju. Bistra voda, miris i hlad borovine, kamenite plaže, šišarke s pinjolama, masline i crne smokve - kao definicija urezali su mi se u neki deo uma, sa kojom poredim svako naredno “more” sa kojim se susretnem u životu. Odluka za ovogodišnju letnju destinaciju je, što zbog nostalgije, što zbog evidentnog i proverenog kvaliteta, bila jako laka. Toliko laka da se pitam zašto se na takav korak nisam odlučila i ranije. 


     Ako izuzmemo onaj skuplji vid prevoza (avionski), koji vam takodje stoji kao opcija, postoje svakodnevne autobuske linije koje voze u skoro sve gradove Hrvatske. Za vreme leta, linije do primorskih gradova polaze iz Novog Sada čak više puta dnevno. Iz nekog razloga, ja sam se odlučila za relaciju Novi Sad-Zagreb, gde sam se našla s drugaricom. A zatim Zagreb-Pirovac, koji nam je bio i krajnja destinacija. Povratak je bio još zanimljiviji: Pirovac-Varaždin-Maribor-Novi Sad ;) Ranije nisam volela putovanje autobusom, ali vremenom, shvatajući valjda da mi je to jedina šansa da igde odem, odlučila sam da busu dam još koju priliku i pokušam da ga zavolim. Dobro mi ide, mogu vam reći. Kada vas ujutro iz onog putničkog polusna probudi sunce, a kroz prozor pukne pogled na predivan Velebit…pa u motelu pored puta posmatrate gosta i njegovog ljubimca – lane, koje leži pod stolom i čeka da njegov gazda završi obrok…pa srećete backpackere iz čitavog sveta, koji nestrpljivo čekaju slapove Krke, a vi im potajno zavidite na svoj toj slobodi…pa slušate TV proročicu u usponu, na mestu ispred vašeg, koja čitavim putem, telefonski, objašnjava vernoj mušteriji kako da osvoji muškarca svog života…ma šta tu uopšte može da se ne voli?! ;D

     I stigosmo mi u Pirovac. Meni potpuno nov, a opet skroz poznat. Mirisi, prizori i dijalekat koji me vraća u detinjstvo. Majušan grad kamenih kuća i uskih ulica, kroz koje kada prolazite, imate utisak da ste u nečijoj dnevnoj sobi. A vlasnicima to uopšte ne smeta… Da sednete za njihov sto dok ručaju, mislim da vas ne bi ni primetili. Prava primorska lakoća življenja i opuštenost. A grad, iako mali, ima i svoje Pirovačke bile noći i razne druge fešte, svako veče ;) Mi smo znalački izbegle glavnu plažu na kojoj je prilična gužva, pa smo na manje posećenom delu svakodnevno uživale u prelepom i prečistom moru, hladovini borova i knjigama. Meni plaža nije plaža bez knjige. A tek kad ti se iglice borova spuste medju listove kao bookmark…ma pravi zen! Momenat za zapamtiti, pohraniti, pa vaditi iz sećanja u kriznim zimskim trenutcima.

     Da bi hedonizam bio potpun, moralo se i lepo jesti, a i piti. Veganska ishrana mi je, moram priznati, bila otkriće letovanja (zbog moje saputnice koja se tako hrani… a kad je neko voljan da sprema hranu i kuva, ja to nikad ne odbijam ;P) Po Aninoj preporuci i sama sada često u salate ubacujem presne tikvice, ili heljdu (koju samo natopim u vodi preko noći). Osim što se osećam bolje zbog saznanja da sam pojela nešto zdravo, za promenu, zaista je i ukusno. Između vina i piva, ja bih se u Hrvatskoj ipak opredelila za vina i to domaća. Npr. uz dalmatinski pršut ili neku oradu na žaru. A onda prošek uz dezert! ;D 

  
   Pirovac nije gradić koje vam nudi mnogo sadrzaja, ali su Šibenik, Vodice, pa i Zadar jako blizu. Ako putujete u svojoj režiji možda nije loše ne vezati se samo za jedno mesto, već ih obići sva. Svoje ovogodišnje letovanje ja sam morala da konvertujem u samo šest dana, a iako je vremena bilo malo, mislim da je sadržajno nadmašilo i neka mnogo duža. Nimalo nisam objektivna ovaj put, znam...a subjektivnost tek sledi u nastavku…;)







Sep 12, 2013

KrEaTiVni MaRiBOr - II deo



     Zbog nakita koji pravim, ono što nikada ne propuštam da potražim, kada se nadjem u nekom novom gradu, su prodavnice za kreativce. Već po njihovom broju, asortimanu koji nude, ali i unutrašnjem uređenju možete videti na kom je nivou i koliko se vrednuje ručni rad.  Ranije me je uvek fasciniralo kada u inostranstvu naletim na galerije unikata, jednog ili nekoliko autora, koje bez koketiranja sa komercijalom ili serijskom proizvodnjom uspevaju da opstanu. Jako me raduje što je, od nedavno, trend komisione prodaje rukotvorina zaživeo i u Novom Sadu, a nadam se da će ovi dobri primeri poslužiti kao inspiracija hrabrim devojkama koje su se na taj veliki korak prve odlučile kod nas.

     Maribor je dosta lak grad za snalaženje, pa vam nikakva posebna umešnost orijentacije, karte i putokazi neće biti potrebni. Sve što treba je da znate je da dodjete do centra. Već na Trgu Svobode br. 5, očaraće vas veliki izlog prodavnice Zlata Nitka, a njihova ponuda još više. 

     Pored repromaterijala za svaku vrstu ručnog rada koju možete zamisliti, ovde možete naći i lepe detalje koje ćete poneti kao uspomenu ili poklon. U prodavnicu sam se vraćala nekoliko puta i na kraju izašla sa par stvari među kojima je i ova šolja za moju sestru. Sve pohvale za ljubazne i uslužne zaposlene, a poklon je bio pun pogodak! ;D

     Nećete mnogo morati da hodate, da biste od pomenutog trga stigli do Gosposke ulice br. 26, u prodavnicu Art Trade. Nasuprot lepoti traganja za skrivenim blagom Zlata Nitke, u Art Trade-u za traganjem neće biti potrebe. Svi artikli, pa čak i oni najsitniji, su uredno poslagani na ogromne pokretne panoe. Savršen raspored i organizacija učiniće da sve što vam treba pronađete za 2 minuta, ali ćete poželeti da se tu zadržite večno. Da sama imam priliku da otvorim nešto slično, iskreno, ne znam za koji pristup u uređenju bih se odlučila. Udoban i ušuškan kutak sa mirisima aromatičnih sveća i cimeta ili čiste i jasne linije, pravci kretanja i forme.

     Samo dva broja dalje, u Gosposkoj 28, u pasažu, čeka vas Skrinja. Nešto manju ponudu repromaterijala nadomestiće vam fenomenalne, pretežno handmade, sitnice i originalni suveniri. Skrinja poseduje i kutak sa čajevima, kojima ručno ispisane etikete daju ono zrnce posebnosti zbog kojih ćete se odlučiti da pazarite baš ovde. A uz savršen čaj, častite sebe i kojom Prešernovom kuglicom… ;)

     Na zanimljive prodavnice i papirnice možete naići i u tržnom centru Europark. Ako ste već  tu, šteta je da ne obiđete prodavnicu 1001Dar, gde ćete pored velikog izbora Whittard čajeva naći i divne termose za isti, ali i drugi zanimljiv kuhinjski aksesoar. Ja sam se, od čajeva, ziheraški odlučila za Fruit Burst koji sam pominjala ovde.

     Još nešto što mi se jako dopalo, a možete nabaviti u pomenutoj prodavnici, su ove flašice. U Sloveniji ogromne kazne plaćaju oni koji ne odvajaju smeće, a reciklaža je dostigla neki nama još nepojmljiv nivo. Ovu bočicu (levo) punite kod kuće, ne kupujete flaširanu vodu, ne bacate ambalažu i samim tim čuvate životnu sredinu. Ne znam da li je to do ekološke svesti ili mode, ali na ulici ne možete videti ni jednog tinejdžera bez ovakve flaše. Odavno nisam tinejdžer, ali svoju koju sam dobila na poklon, baš rado koristim! A sada odmah pakujem platnenu kesu u torbu, jer posle ovog teksta zasta više neću imati opravdanja da je zaboravljam i koristim plastične! ;P

    Posle napornog dana, možete još sesti u meksički restoran i naručiti salatu sa semenkama i sok od kaktusa. Možda nije tipično slovenački, ali je novo i zanimljivo (a Meksiko, kao destinaciju, nemam baš u planu u skorije vreme…pa mi je oprošteno ;)  

     Rekoh već da će pisanija s ovog putovanja biti žanrovski različita, ali verujem da će ljudima meni sličnih interesovanja ovaj post koristiti. Sledeći put vam sastanak zakazujem u Dalmaciji! ;D

Aug 24, 2013

Maribor i okolina - deo I



     Utisak koji steknete o nekom gradu ne zavisi samo od prirode i kulturnih znamenitosti koje on ima da ponudi, duha mesta i energije koju razmenite. Za ta lepa sećanja koja ponesemo kući ,često su odgovorni i ljudi koji su nam bili saputnici, neko koga smo tamo upoznali ili domaćini koji su nam svoj grad predstavili u najlepšem svetlu. Mariboru ništa od navedenog nije nedostajalo, te mu je uspeh kod mene od starta bio zagarantovan ;) Ana (JOE DE VIVRE) i njeni roditelji su mi Maribor, ali i čitavu Sloveniju, približili na način da poželim da joj se uvek ponovo vraćam… Mnogo im hvala na tome!!!

     U Sloveniju sam prvi put otišla pre tri godine. Cilj mi je bio Maribor, a ruta prilično komplikovana, jer direktna linija nije postojala. Autobusom sam išla iz Novog Sada za Beograd, pa iz Beograda za Ljubljanu. Zatim sam, posle višečasovne vožnje dotrajalim Niš-ekspresom, stigla na odredište, odakle sam trebala da uhvatim voz za Maribor. Kulturni ljudi, čisti vozovi i prelepi predeli kroz koje je voz prolazio, učinili su da zaboravim sve prethodne neprijatnosti (što iz autobusa, što sa granice) i prepustim se uživanju. Prvi utisak o Sloveniji je urednost i red, koji nekim čudom egzistiraju i u onom delu neodržavane prirode, koju promatrate kroz prozor voza. Umirujuće, sveže i lepo. Direktne autobuske linije sada postoje, ali vam ja voznu destinaciju Lju-Mb svakako preporučujem.  

Pernica


     Maribor je univerzitetski grad bogate istorije, nalazi pod planinom Pohorje, prostire se na dve obale Drave i predstavlja turističko, sportsko i kulturno sediše slovenačke Štajerske. Arhitekture vrlo slične našoj, novosadskoj, ali potpuno drugačjeg duha. Zamislite da živite u gradu iz koga kreće žičara, pa zimi posle napornog radnog dana, dohvatite skije i spustite se jednom s Pohorja. Tek onako. Jer vam se može, kad vam je skijalište u komšiluku ;) Leti se u Maribor možete zaputiti na muzički festival Lent, prošetati prelepim Mestnim (gradskim) parkom ili obalom Drave, sesti u neki od kafića ili čajdžinica u samom centru (popiti smoothie ili hladan čaj od mente) ili posetiti Pokrajinski muzej. Ako vam leto nije leto bez mora, korisno je znati da do mora odatle imate samo 2h vožnje kolima. Takođe, voz Maribor-Grac saobraća na svaka 2h, vožnja do Graca traje 1h i bilo bi  zaista šteta, ako ste u blizini, propustiti ga (naročito u vreme Božićnih vašara). A onda, kad ste već u putu, obiđite i Ptuj, Sv. Trojicu i Vurberk…a ni Ljubljana, pomenutim vozom, nije daleko ;)

Maribor

     Maribor je poznat i po dobrim vinima, a u njemu već 400 godina raste i najstarija vinova loza na svetu. Njihova čorba od bundeve, prelivena sa malo bundevinog ulja i posuta pečenim belim semenkama, je sigurno najbolja koju sam ikada jela. Bundevino ulje je, inače, nešto bez čega se nikada ne vraćam kući. Tamo je skoro tri puta jeftinije nego kod nas, pa se koristi u velikim količinama i zatiče u skoro svakoj salati. 

     O tome šta ja to još u Mariboru nikada ne propuštam, a što će posebno biti zanimljivo kreativcima, više u sledećem postu ;)

Sv. Troica

Aug 14, 2013

Vežite se, polećemo!



     Do sada ste, iz mojih tekstova, možda već mogli da primetite da ja mnooogo volim da putujem! Bilo da je to neka radoznalost sa kojom se rodite, stvar vaspitanja ili lepa navika koju usput pokupite, pa onda sami nastavite da je negujete - odgovorno tvrdim da ništa ne širi vidike, ne puni baterije i ne oplemenjuje vam dušu kao upoznavanje novih predela, gradova i kultura. Ja sam možda imala sreću, jer sam rasla u porodici gde je putovanje bilo prioritet i dolazilo je uvek ispred ulaganja u stan, dotrajali nameštaj, pokućstvo i sl. Mnogo pre interneta, bookinga i googla, mi smo pakovali stvari u auto i na blef odlazili u inostranstvo na more ili na skijanje, za mnogo manje novca nego što bi nas tada izašlo letovanje u Crnoj Gori ili zimovanje na Kopaoniku. Tome je, doduše, prethodilo beskrajno čekanje u redovima ispred ambasada, ali ni čekanje ne pada teško kada imate jasan cilj.
     Navike i apetiti su mi se, ipak, vremenom promenili. Mesto me sve manje drži, a potreba za istraživanjem i traženjem dobrih kadrova, koje ću kasnije obraditi, poslagati i preimenovati u uspomene, je sve veća. Nekada je „more“ za mene značilo plivanje, plažu, knjigu i dobro društvo...dok mi sada taj opušteni odmor ne prija duže od 3 dana. Trudim se da se da što bolje ispunim dane i što više obiđem za vreme koje imam, pa tako odmor od 6 dana sadržajno učinim bar duplo dužim, a obezbedim i gomilu utisaka koji će me u narednom periodu spašavati od poneke sive svakodnevice.
     Plan mi je ovog leta bio Maribor. Odluka o Dalmaciji je pala nekih nedelju dana pred sam put, karta je promenjena, a rutu dalje su nam oblikovali redovi voznje, prevoznici, trenutni osećaji, dogovori, pa čak i sećanja. Mislim da ću priču krenuti s kraja. Neko mesto će biti putopisno obrađeno, na neko ću vas uputiti zbog dobrih prodavnica repromaterijala za nakit, a nekom ću pristupiti i vrlo lično (tek da unapred upozorim ;P) Dakle, prvo poslednja stanica – Maribor!

Jul 13, 2013

Exit reZolucije...



     Mnogo volim Novi Sad u vreme Exita. Sva ta nova lica donesu neke nove i pozitivne vibracije. Pa sve u želji da u što boljem svetlu vide vaš grad i u što boljem sećanju ga ponesu, postanete i vi bolji. Pa prođete kroz Dunavski park i shvatite da se na toj travi može i sedeti... U Pešti npr, vam to nije predstavljalo nikakav problem – sesti na travu. Ali ovde se toga sami nikada ne biste setili. Pa čak i kad nemate kartu za festival, imate potrebu da prođete Kejom, pređete most, procunjate kroz Podgrađe, a sve u želji da upijete malo te atmosfere i bezbrižnosti.

     E, ja sam ovaj put imala kartu! Jednodnevnu doduše... Ali to je taman koliko mi obaveze, finansije i novostečeni bioritam (ustajanje u 6h-leganje u 23h) dozvoljavaju. Malo sam se izležavala u ležaljci za ljuljanje, pa se onda oduševljavala... Prvo fenomenalnom Anom Popović, koju do sada nisam imala prilike da čujem, a onda i mojom starom ljubavlju iz srednjoškolskih dana - Damirom Urbanom. Pa se tu prisetite mnogo čega lepog...

     Pa vas u povratku kući prepun most ljudi u svitanje podseti na neke ranije Exit-e. Pa shvatite da ima ptica i na Grbavici, ali ne ustajete dovoljno rano da ih čujete. Pa naprasno odlučite da jedno već isplanirano putovanje potpuno promenite i odete u neke krajeve koje niste posetili cca. 25 godina i koji će sigurno izvući još mnoga lepa sećanja, ali i stvoriti nova. Ma nema tog nezadovoljstva, teškoće i lošeg raspoloženja koje ovakvi doživljaji i odluke ne bi mogli da poprave! ;)))