Aug 27, 2012

The Artist Is Present


   Juče me je Facebook podsetio na dokumentarac koji sam nedavno gledala, a koji je do te mere na mene ostavio utisak, da imam potrebu da ga i ovde pomenem i preporučim.
   Od ovogodišnjeg Cinema City-ja ja sam, doduše, uspela da uhvatim samo gornji levi ćošak platna u Porti, preko tarabe, baš kad se prikazivao „Umetnik je prisutan“ ;) To je, međutim, bilo sasvim dovoljno da poželim da ga pogledam u celosti, za čim se ubrzo pružila prilika. O Marini Abramović sam do tada znala sasvim malo... Nekoliko radova od kojih mi je u pamćenju ostao ovaj:


   Moćno, zar ne? 

   Ne znam koliko smo kompetentni da umetnost analiziramo i komentarišemo... Ne znam ni da li je, kada su njena dela u pitanju, poruka jača zbog evidentnog fizičkog i psihičkog napora da u prenošenju te poruke toliko istraje... („If we have such a fast life, we need to have long duration art, so we can understand here and now and learn how we can live in present“). Činjenica je samo da ona nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a to je valjda i cilj umetnosti. Suludo je razglabati o tome kako je neko jedno delo shvatio. To je potpuno subjektivna stvar, a što je više mogućih čitanja i tumačenja - to bolje. Tako će poruka na više strana otići i više osoba „dotaći“. E, upravo je to „doticanje“ nešto što će vam jednu muzičku numeru učiniti dražom od druge, što će vas potaknuti da pređete stotine kilometara ne biste li u nekom muzeju videli BAŠ TU skulpturu i što će vas navesti da kupite BAŠ TAJ komad nakita, za koga ste, kada ste ga videli u prolazu, shvatili da je pravljen BAŠ za vas! ;))


                                                           Marina Abramović
                                                           The Artist is Present

Aug 26, 2012

Svaki početak je težak...


   Obećala sam, javno, pa je red i da ispunim obećanje. Krećem da piskaram, a nadam se da će me inspiracija dugo držati i da će dovoljan broj Vas biti zainteresovano da, na to što ja imam da kažem, ponekad „baci oko“ ;)
   Sve je počelo pre...sad već gotovo tri godine... kada sam, inspirisana sestrom i drugaricom, pokušala i sama nešto da napravim od te čudotvorne polimerske gline. U skulpturi i modelovanju nikad nisam bila preterano dobra, ali je 2D oduvek bio moj fah ;) Slobodna ruka, grafitna olovka i hartija su, od kad znam za sebe, bili sasvim dovoljni da mi satima drže pažnju. Arhitektura, kao moj životni poziv, u jednu ruku uspela je da spoji moju sklonost ka prirodnim naukama i umetnosti, ali vektorska grafika i svedenost pokreta na desetinu milimetra mi, u nekoj mojoj potrebi da se izrazim, nisu davali dovoljno slobode. Iz tog razloga, jedini način da ja pristupim polimerskoj glini je bilo putem crteža. 

Moje prvenče!

    Motiv nije bio sporan! Malog princa sam prvi put pročitala u 7-oj godini života i od tad mu se uvek iznova vraćam. Tehnika je morala da pretrpi određene eksperimente i promene, ali to je i razumljivo... Ne znam nikoga ko se glinom bavi na ovaj način, pa sam od početka sve morala da otkrivam sama (što za nekoga, ko dokazano najbolje uči iz sopstvenih grešaka, i nije tako loše :)
      Eee, tako je nastao NeckLESS...is MORE! ;D
   A blog, iako istog naziva, neće govoriti samo o tome. Umetnost, kreativnost, rukotvorine, fotografija, putovanja, hrana... teme su koje mi se sada, kao potpunom blog-početniku, čine jako inspirativne. Trudiću se da budem na visini sebi postavljenog zadatka! ;DDD