Jan 23, 2013

Kako je "necklace" postalo "neckLESS"


     Nisam pisala neko vreme, ali mislim da, ovaj put, za to imam dobro opravdanje. Prvo sam se danima psihički spremala za operaciju umnjaka, a onda shvatila da je gore nego što sam mogla da zamislim, pa sam se i prepustila :( Doduše, priznajem...od najgore kukavice koju vaša mašta može da stvori, ja sam oko 3 puta gora. Često mi treba psihička priprema i za vađenje krvi. U svakom slučaju, mislim da bi se i hrabri složili sa mnom da je intervencija, u najmanju ruku, brutalna! A kad pomislite da je najgore prošlo, anestezija popusti i onda imate još cca. 4-5 dana lude brufen-hladni oblozi-nespavanje žurke. Za kvalitet narednih tekstova, stoga, ne mogu da garantujem. Ipak sam ranije bila umnija za čitav jedan umnjak :P Priču o tome kako sam dala naziv svom nakitu verovatno sam, iz navedenog razloga, trebala da obradim ranije. No, šta je - tu je. 


I can do with my pencil what I know,
What I see, what at bottom of my heart
I wish for, if I ever wish so deep—


     Za frazu less is more“ ste sigurno svi čuli, a neke od vas će ona odmah asocirati na Ludwig Mies van der Rohe-a. On je bio nemački arhitekta koji je, uz Walter Gropius-a i Le Corbusier-a, bio začetnik internacionalnog stila u arhitekturi i jedan od direktora čuvenog Bauhaus-a, škole za arhitekturu i primenjenu umetnost u Nemačkoj. Zalagao se za čistoću linija, jednostavnost oblika i funkcionalnost, a citat „manje je više“, zahvaljujući njemu, postaje moto minimalizma. 

Glass House sa Mies-ovom Barcelona stolicom i nameštajem; fotografija preuzeta sa: http://www.zatista.com/blog/2011/02/glass-house-or-bust/
Glass House Philipa Johnsona sa Mies-ovom Barcelona-stolicom i nameštajem; fotografija preuzeta sa: http://www.zatista.com/blog/2011/02/glass-house-or-bust/

Paviljon u Barseloni; fotografija preuzeta sa: http://dustingoffron.wordpress.com/category/mies-van-der-rohe/
Paviljon u Barseloni; fotografija preuzeta sa: http://www.curveworkplaces.co.uk/office-furniture/the-barcelona-chair/

     Ja sam ubeđenja da se sa tim osećajem ili rodimo ili ne. Stvari ili slažete ili razbacujete... ili ih vraćate na svoje mesto ili hronično to ne umete da uradite. Na svoju veliku žalost, jedna sam od onih ljudi kod kojih ni složene stvari ne izgledaju složeno. Opet, uvek sam se divila fenomenu reda, umetnosti praznih prostora i čistih formi, tražila inspiraciju u njima... i dobijala je.  
     Dok bi deskriptivno za nakit koji radim pre upotrebila frazu „God is in the details“, „less is more“ bih, u tom kontekstu, interpretirala malo drugačije. Želela sam da nakit posmatram kao stav. Stav da nosite manje, ali pažljivo odabrano, a ne gomilu stvari koje su pristupačnije ili imaju natpis koji predstavlja prestiž. Mislim da se mnogo više postiže jednim komadom rađenim tačno po vašoj želji, meri i senzibilitetu, nego onima koje ćete prepoznavati u prolazu, na svakoj drugoj ženskoj osobi sa kojom se mimoiđete. Pomenut citat mi je, možda, postao još malo draži kada sam shvatila da on uopšte ne potiče od Mies-a. Nasuprot minimalizmu koji već dugi niz godina opisuje, njegov nastanak ima veze s renesansom (a renesansa i klasičan period antičke Grčke su moje ljubavi iz detinjstva ;). "Less is more" se prvi put pominje u pesmi „The Faultless Painter“ objavljenoj 1855. god. Napisao ju je Robert Browning, stih naveden iznad je jedan njen odlomak, a govori o renesansnom slikaru pod imenom Andrea del Sarto. Slično iznenađenje sam doživela otkrivši da ni frazu „God is in the details“ ne potpisuje ovaj arhitekta, već francuski pisac Gustav Flaubert. Bez Mies-a, svakako, za nju možda nikada ne bih ni saznala.


     U tom opštem bućkurišu koji je nastao u pokušaju da pomirim umetnost i red, detalje i arhitektonsku preciznost, nastalo je ime „NeckLESS...is MORE. Način na koji se zaista speluje reč ogrlica delovao mi je kao sitna žrtva, spram činjenice da naziv odražava stav i priča jednu zanimljivu priču. ;)))


Jan 3, 2013

Kultura za Dž!



     Ovaj tekst planiram da napišem već neko vreme, ali sam jutros shvatila, gledajući OVAJ  video, da to treba da uradim što pre. U njemu vam jedna Amerikanka izlaže svoju ingenioznu ideju, kako da uništite knjige i od njih napravite kutiju za policu.

     Prva reakcija većine bi sigurno bila: „Glupi Amerikanci!“ Ali, činjenica je da ni kod nas stanje u kulturi ne obećava mnogo. O tome najviše govori to koliko košta kultura... u Srba! :P

     Jedina stvar koja mi se sviđa u ovoj našoj sirotoj zemlji je činjenica da nigde na svetu kultura nije toliko jeftina. Ne samo jeftina, kod nas je ona, neretko, potpuno besplatna! Vojvođanski Simfonijski Orkestar gotovo svakog meseca u Sinagogi priređuje besplatan koncert. Na istoj lokaciji, tokom protekle godine, imali smo priliku da, isto tako besplatno, čujemo Carminu Buranu, oratorijum Messiah G. F. Händel-a, predstavljanje mnoštva mladih umetnika od kojih je meni ostao u sećanju koncert Aleksandre Šuklar na udaraljkama. A oni koji nisu baš ljubitelji klasične muzike, na zvuke „limenog“ orkestra Holostuonarmusik Bigbendklub iz Austrije, sigurno ne bi ostali ravnodušni. Koncert povodom 150 godina od rođenja Debussy-ja, u Gradskoj kući u Novom Sadu, bio je takođe besplatan. I pored toga, slobodnih mesta za sedenje je čak i preostalo. Sličan scenario, sa više od polovine praznih mesta, desio se u decembru, na koncertu italijanskog pijaniste Riccarda Arrighini-ja. Ne znam nikoga ko kartu za pozorište plaća više od 250 din, a isto tako ne znam da li je u Kulturnom centru grada, u bioskopskoj sali, ikada bilo više od 10 posetilaca (bar na filmovima koje sam ja tamo gledala). U Narodnom pozorištu u Beogradu većinu opera, uz index, možete pogledati za 100 din! Jeste da je u pitanju „zapad 2“ ;P, ali se posle prvog čina lako možete premestiti i na bolje pozicije.

 
Aleksandra Šuklar - udaraljke


 
 Holostuonarmusik Bigbendklub
                                    

      I pored svega toga, puno nam je lakše da iz džepa izvadimo i nekoliko hiljada dinara za koncert (belo)svetskih nazovi zvezda, nego što ćemo uložiti energiju da se raspitamo šta se to kvalitetno u našem gradu večeras nudi. Sledeći izgovor je: „Mi za to nismo čuli!“ Naravno da marketing za ove koncerte ne može biti ni približno dobar kao za koncert JLo, ali zato, uz jutarnju kafu, umesto što se na FB-u bavimo tuđim životima, mogli bismo da proučimo repertoare za narednu koncertnu i pozorišnu sezonu. I za kraj, jedan savet od mene, kako da provedete subotu veče: Besplatno-na-Travijatu 

Nemojte samo da posle bude kako niste znali... ;)