Feb 19, 2013

Kad zasvrbe tabani... - privremeno rešenje



      Za neko ozbiljnije višednevno putovanje potrebno je da se, pored zvezda, poklope finansijski, vremenski i razni drugi aspekti i faktori. Jednodnevne izlete, s druge strane, mnogo je lakše isfinansirati i organizovati, a efekti su im vrlo slični. Na kratko promenite svoje okruženje, popijete kafu s prijateljima koje ne viđate toliko često i voilà ... baterije su opet pune!

     Da bih se našla u vozu za Beograd, meni ne treba mnogo - dojava o nekom dešavanju i činjenica da su svi iz mog BG-društva raspoloženi za kafenisanje. Dodam ja tu nekad i kupovinu materijala za nakit, čak i kad mi nije neophodna... tek da sebi u glavi lakše opravdam troškove :P Pod „dešavanje“ se najčešće podrazumeva opera u Narodnom pozorištu - za 100 dinara! Znaju, doduše, da nam se „dese“ i izložbe, koncerti, Noć muzeja, Kolosej bioskop ili Reklamožderi...a njih obavezno prate i razne degustacije; kafa i pivo u nekim novootvorenim lokalima i tome slično. 

     Ove nedelje glavni povod je bila izložba „Bodies Revealed“ na Beogradskom sajmu, a ni prateći povodi nisu zaostajali. Kako smo svi ispali studenti medicine (jer kontrola nije previše stroga) - uđosmo za 450 dinara, što svima toplo preporučujem. Preporučujem i izložbu koja me je, najiskrenije, ostavila bez daha. U pitanju su ljudska tela i organi, sačuvani posebnom metodom prezervacije, koja nam na neverovatno realan način dočarava koliko je ljudsko telo, ustvari, kompleksno i fantastično. Ne pamtim da sam neku postavku, u skorije vreme, tako pomno pregledala, niti da sam ikada ranije iščitala tekst pored baš svakog eksponata. Imati medicinara u svojim redovima nije bilo na odmet, jer smo mnogo toga naučili :) Početni šok i oklevanje (čak i za nas gadljive) traju kratko, a već posle par minuta ćete smanjivati distancu sa koje posmatrate, u pokušaju da sve sagledate iz što boljeg ugla. Izložba traje do 17. marta i zaista mislim da je vredna pređenih kilometara.

fotografija preuzeta sa: http://www.bodies.rs/


     Da prizori koje smo videli nisu bili toliko strašni, najbolje potkrepljuje činjenica gde smo završili posle. Kolaju priče da vam posle sladoleda u Moritz Eis-u, ni jedan više neće biti dovoljno dobar...i to nije daleko od istine. Nisu me platili da ovo kažem, ali sam otvorena i za tu vrstu saradnje, a isplatu u sladoledu bih rado primila ;P Pored klasičnih ukusa poput čokolade, maline ili jagode, ovde ćete naći i ukus bundevinog semena, baklave, banane sa cimetom i cookies-ima, suve šljive i ko zna čega sve ne. Ja sam se odlučila za ziherašku varijantu - lešnik, crna čokolada i narandža sa đumbirom... a s obzirom da je moguća i degustacija, već imam u glavi kombinacije i za neke od narednih poseta. S obzirom da je na repertoaru opereta Slepi miš, a snimili smo i jedan humus-bar na putu od stanice, mislim da Beograd neće morati dugo da me čeka.




Feb 11, 2013

L'Amour



     Bliži nam se i taj čuveni 14. februar... Možemo ga mi nazivati po Trifunu ili po Valentinu, možemo ga slaviti ili ne, radovati mu se ili ne, ali ga teško možemo ignorisati. U SAD-u on je drugi po „veličini“ praznik posle Božića. To potvrđuje činjenica da su, prethodne godine, Amerikanci na ovaj dan potrošili sumu od vrtoglavih 17,6 milijardi dolara! U ostalim delovima sveta cifre i „groznica“ su za nijansu manji. A kod nas? Hmh... Meni deluje da interesovanje za Valentina počne da opada od 18. godine života, kad počnemo legalno da pijemo! ;P Tj, mi smo toliko tolerantan narod da poštujemo oba sveca, a Trifuna volimo i da zalijemo! ;) 

     Za razliku od one božićne potrošačke manije, koju jakooo volim, manija Dana zaljubjenih mi nikada nije legla. Božić je sav u toplim bojama, miriše na kuvano vino, narandžu, cimet i medenjake... i crvena boja mu je, nekako, zagasitija. Dan zaljubljenih je sav u srcima, medama i sintetici, vašarsko crvenoj i pink... miriše mi na kineske prodavnice i plitku simboliku. Više nam znači dok smo mlađi, a najviše nam se slavi kad nemamo s kim... 

     Činjenica je da ljubav i pažnju treba da pružamo čitave godine, a ne samo u tim, za to određenim, danima. Činjenica je i da većinu mrzi da ulaže trud, pokreće inicijativu, čak i razmisli koji bi to drugi dani mogli biti, a još manje da za iste smisli neku konkretnu akciju. Da pažnju možemo da poklanjamo i šaljemo kurirskom službom, prodavanijeg artikla ne bi bilo. Ja...izrađujem nakit. Nakit se prodaje na Dan zaljubljenih. Broš ili komad nakita sa natpisom „pažnja“ sumnjam da bi imali dobar odjek. Nepravedno, sve sa natpisom „ljubav“ na ovaj dan ide kao alva. Roze boju tolerišem u retko kojoj nijansi. Predozirali su me od 0 do 6. godine života i razvila sam neizlečivu netrepeljivost. Simbol onog klasičnog, simetričnog srca, tolerišem još manje. Ne volim ni karanfile, ni muškatle, ali tu ću priču ostaviti za 8. mart ;) Ograničenih nijansi boja i simbola, nakit namenjen ovom prazniku je bio PRAVI izazov. Srcad sam izbušila, ne strelom nego iglom...jer realno, ko u današnje vreme ima srce bez i jednog oštećenja? Možda nisu simetrična, ali su poruke na njima jasne. A bicikl? Hmh... Na podsvesnom nivou je to, u protekloj godini, možda bila moja asocijacija na ljubav...a toga sam tek dok ovo pišem postala svesna ;D Podsvest je čudo...


"The heart has reasons which the reason cannot understand."
“Love isn't finding a perfect person. It's seeing an imperfect person perfectly.”
“The logic of the heart is absurd”




     Uz sav uložen trud da na dan, koji baš i ne slavim, imam zanimljivu ponudu za one koji ga slave...puno će mi veće zadovoljstvo doneti neka lična porudžbina, za nekog lično, sa vrlo ličnom posvetom i vašom idejom...pod uslovom da nije u pitanju simetrično, bucmasto pink srce na kome piše „love“. ;P