Mar 20, 2013

'Ladno pivo




     Omašila sam da objavim ovaj post na dan Sv. Patrika, ali mislim da je tema jednako aktuelna i svaki drugi dan u godini. Danas ću vam malo pričati o pivu - mom najdražem piću na svetu... posle mleka ;)

     Ne sećam se tačno kako je sve počelo. Znam samo da moj ritual srkanja pivske pene datira još iz vremena kada rastom nisam prelazila ni liniju stola, a o granici legalnog konzumiranja alkohola da i ne govorimo ;P Tamno pivo sam prvi put probala na jednom daaaavnom (možda čak i prvom) Beer Fest-u u Beogradu i odlučih odmah, tu na licu mesta, da mi se ono mnogo više dopada od svetlog. Na apsolventskoj ekskurziji u Amsterdamu prvi put sam probala Guinness. To je bila ljubav na prvi gutljaj i za ceo život! Probala sam ja tad i Heineken i Amstel, da ispoštujem domaćina, ali utisci su vrlo brzo izbledeli. 


     A kad ga već toliko volim, nije na odmet znati malo teorije i istorije...

     Pivo je jedno od najkonzumiranijih alkoholnih pića na svetu i jedan od najstarijih napitaka koji se dobijao fermentacijom. Ne zna se tačno odakle mu potiče naziv (beer, bier -verovatno od latinske reči biber = piće), ali se zna da su ga pravili već u starom Egiptu i Mesopotamiji, odakle su ga preuzeli Grci i Rimljani. Ono se pominje i na vavilonskim glinenim pločicama, a i u nekim od članova Hamurabijevog zakonika. Tamo npr. piše da ovaj napitak ne sme da sadrži previše vode i da se ne sme prodavati po previsokim cenama. Skroz razumljivo! Međutim, postoje i članovi zakona koji se odnose isključivo na žene. Naime, one su smele da toče pivo u tadašnjim kafanama, ali ne i da u njih dolaze kao gosti. –„Ma nemoj!“ A ako zateknete ženu koja u kafani pije, kazna za to je bila, ni manje ni više, spaljivanje! Hamurabi se sad sigurno u grobu okreće od muke ;P

     Pivo se dobija alkoholnim vrenjem ječmenog ili pšeničnog slada, uz dodatak hmelja, vode i pivskog kvasca. Slad pivu daje punoću ukusa, dok mu hmelj daje gorčinu. Podela ima zaista mnogo, a nama laicima je najbitnija ona – po boji. Pored nje, možemo ih podeliti i po koncentraciji alkohola, sadržaju ekstrakta, polaznoj sirovini (to je ječam ili pšenica...iako kažu da može i kukuruz i raž, ali takva još nisam probala) i prema načinu vrenja. E, to vrenje može biti donje i gornje. Tj. kada kvasac vri na nižim temperaturama dobijamo LAGER piva, a na višim temperaturama  - EJL (ale).

     Imala sam priliku da probam dosta vrsta piva, pa ću ovde navesti neka meni omiljena. Možda nekome bude od koristi. Već sam napomenula da volim tamna piva, jakog ukusa, sa većim sadržajem alkohola... a ako se to ne poklapa s vašim ukusom, nemojte se držati mojih preporuka ;) Počela sam, svojevremeno, sa tamnim Nikšićkim i smatrala ga sasvim ok pićem dok mi se vidici nisu otvorili ;) Guinness kod mene zauzima počasno mesto, ali samo onaj koji sam pila u inostranstvu. Naš Guinness (flaširan, na točenje, kakav god) i Guinness u inostranstvu nemaju apsolutno ništa zajedničko, sem možda visoke cene. To jednostavno nije to! Jelen kod mene može da prođe samo po velikim vrućinama, užasno hladan i kada nema ništa bolje u ponudi (Lav ni tada ;P) Ali da bi nama, razmaženim pivopijama istančanog nepca, bilo malo lakše u Novom Sadu se otvorio Svet piva. I to gle čuda, baš u mom komšiluku! ;) Tamo po vrlo pristupačnim cenama, pored nekih domaćih marki, možete dobiti točeni Krugher&Brent, a moja preporuka su tamni i crveni. Stranih piva ima u našim lokalima, ali su im cene previsoke, pa degustaciju preporučujem kad izađete van naših granica. U susednoj nam Mađarskoj su tamni Dreher i Soproni nešto što ne treba da propustite. Ako me put opet nanese u Češku, rado ću se podsetiti ukusa tamnog Kozela. Iz Nemačke mi je u pamćenju ostao Schöfferhofer, ali se nadam da ću to tržište još koji put podrobnije ispitati ;) Za Belgijska piva nisam morala da potežem do Belgije (iako ne bih imala ništa protiv). Postoji prodavnica Belgijskih piva u Budimpešti, a od asortimana sa fotke ispod, ja bih posebno izdvojila dva: Hopus i Barbar Bok! To su tamna, jaka piva, od kojih jedan ima potpuno neočekivanu voćnu, a drugi cvetnu aromu. No, ni sa preostalima nećete pogrešiti. 

Belgijski asortiman za degustaciju ;)
     Samo su mi pšenična piva, moram priznati, još uvek nepoznanica. Probala sam nekoliko vrsta, ali ne mogu tačno da utvrdim zbog čega mi miris i ukus nekih prija, a nekih uopšte ne. Evo, već pišem:“...istražiti najkasnije do sledećeg St. Patrick's-a!“ ;))) 
     Ne znam koliko je ljubitelja piva među vama koji čitate moj blog, ali ako vas imate i imate neke preporuke, ja bih to vrlo rado čula i isprobala! ;)))

Mešoviti asortiman, takođe degustiran!
...a može, možda, i ovako! ;)

Mar 10, 2013

Cat vs. dog person



     Ne mislim da ljude možemo baš striktno podeliti na „cat“ i „dog persons“, jer se životinje ili vole ili ne vole. Oni koji ih ne vole imaju puno većih problema u životu od toga da se opredele za jednu od ove dve skupine. Ja ih volim, pa ću onda sebi dati za pravo da se deklarišem ;P Moram priznati da se sa psima mnogo bolje razumem. Sa mačkama mogu samo dok su male. Kasnije sve one (čast izuzecima) počinju čudno da me gledaju ;P Ne znam šta mi misle, a takvih se i ljudi plašim, pa kako ne bih i životinja. 


...a možda sam ipak fish person ;P





     Ipak, mačke su se nesumnjivo pokazale kao najbolji modeli u životinjskom svetu, bilo fotografski ili slikarski. Zato ne čudi da su minđuše sa macama ne jedan od najprodavanijih, već ubedljivo najprodavaniji komad mog nakita do sada. Višegodišnji pokušaji moje sestre, da postigne da njen mačor i ja nađemo zajednički jezik, u kombinaciji sa tim koliko mi je puta taj motiv prošao kroz ruku i izašao ispod olovke, mora učiniti nešto po pitanju poboljšanja naših odnosa i međusobnog razumevanja ;)) Evo, ja sam za!


 

Mar 3, 2013

O Međunarodnom danu žena, Klari, broju 1000 i poklonima...



     Ne doživljavam sebe kao velikog ljubitelja praznika, ali sudeći po tome koliko sam ih do sada na blogu obradila i koliko tek planiram da obradim, ispade da jesam. Posle Nove godine, Božića i Dana zaljubljenih, došao je na red i Osmi mart! Kod njega su mi, moram priznati, osećanja pomešana. Čas imam potrebu da ga slavim na sav glas, zbog toga šta predstavlja...čas me uhvati mučnina kad vidim one nesrećne grobljanske cryonics ruže u celofanu, koje tog dana osvanu ispred svake cvećare. Karanfili su u poslednje vreme pali u drugi plan. Povezujemo ih sa komunizmom, ne volimo ih, ali...oni su bar bili sveži.     


Da im treba celofan, rasle bi u njemu...

     Poražavajuća je činjenica koliko ljudi ne zna o čemu se tu zapravo radi. Još više poražava koliko ŽENA ne zna čega je to zaista praznik. U nedostatku druge motivacije, kako se bar ne uplaše blamaže pred TV ekipom, koja će zasigurno i ovog praznika presretati ljude na ulici sa istim pitanjem: „Da li znate zbog čega slavimo Osmi mart?“ U anketama tog tipa posebno uživam! ;P Ali, da se ne bi sve završilo na kritici, 'ajmo malo da se edukujemo!

     Osmi mart je međunarodni dan žena, kojim slavimo borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravost žena i muškaraca. Ustanovljen je 1910. godine na prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji u Kopenhagenu, a prethodili su mu višegodišnji protesti radnica u industriji, zbog malih plata i loših uslova rada. Predlog i organizaciju proslave prvog Dana žena povezujemo sa Klarom Cetkin, koja je bila politička aktivistkinja, teoretičar i borac za ženska prava. Pravo glasa, osmočasovno radno vreme, ista visina plate za muškarce i žene, socijalna zaštita i pravo na trudničko bolovanje je nešto za šta su se žene tada borile, utrle put... a kako stvari stoje, još uvek treba da se bore :-/ Iz tog razloga svakog osmog marta ja prva svojim drugaricama čestitam Međunarodni dan borbe za ženska prava (baš tim rečima), jer mislim da smo mi te koje treba da ga se setimo! Sedeti skrštenih ruku i očekivati priznanje muškaraca zato što smo lepe i zato što na ovaj dan „to tako treba“ u potpunosti se kosi sa suštinom ovog praznika. Naravno, ako neki muškarac odluči da nam ga učini posebnim, ne prigovarajući pri tom kako bi trebalo da se slavi i Dan muškaraca, mi se nećemo buniti i to će njemu biti samo plus! ;)

     Pored toga što sam neku odlučnu i samosvesnu ženu htela da obradujem poklonom na ovaj dan, desio se još jedan lep povod za darovanje. Facebook stranica NeckLESS is MORE od juče broji više od 1000 članova!!! ;DDD Hvala vam na tome! Osmog marta vam zato delim dva poklona! Ovde ili na FB stranici (pod ovim postom) napišite koji poklon biste želeli da osvojite. Pored toga napišite i neki komentar na tekst ili navedite neku značajnu ženu i njena dostignuća, napišite čestitku, želju, pozdrav...šta god. Ja ću još odlučiti da li će Random.org izvući pobednika ili će ga osvojiti komentar koji mi se najviše dopadne. Srećno!
Poklon 1: ručno oslikan broš od polimerske gline na podlozi od filca i čipke

Poklon 2: ručno oslikan set broševa od polimerske gline

08.03.2013



*      Drage dame, srećan vam Međunarodni dan borbe za prava žena!!! Osmomartovsko darivanje na blogu Neckless is More je završeno i izvučene su dve pobednice. Stiglo je mnogo divnih komentara, pa mi se učinilo nepravedno da između njih tražim one najlepše. Zato sam izbor prepustila Random.org-u:




     Drago mi je što smo vas je moj tekst inspirisao, pa smo se kroz vaše odgovore mnogo i naučili. Najviše vas je, ipak, kao najznačajnije žene u svom životu navelo svoje majke. Ja bih u tu kategoriju značajnih dodala i bake! Moja baka je sigurno jedna od najzaslužnijih u mom životu, zbog koje sam ja danas osoba kakva jesam. 
 
     Set broševa -  kapa i rukavica, osvojila je Aleksandra Lovrić, a broš sa macom Tanja Ardeljan!!! Pobednicama od srca čestitam!