Mar 20, 2013

'Ladno pivo




     Omašila sam da objavim ovaj post na dan Sv. Patrika, ali mislim da je tema jednako aktuelna i svaki drugi dan u godini. Danas ću vam malo pričati o pivu - mom najdražem piću na svetu... posle mleka ;)

     Ne sećam se tačno kako je sve počelo. Znam samo da moj ritual srkanja pivske pene datira još iz vremena kada rastom nisam prelazila ni liniju stola, a o granici legalnog konzumiranja alkohola da i ne govorimo ;P Tamno pivo sam prvi put probala na jednom daaaavnom (možda čak i prvom) Beer Fest-u u Beogradu i odlučih odmah, tu na licu mesta, da mi se ono mnogo više dopada od svetlog. Na apsolventskoj ekskurziji u Amsterdamu prvi put sam probala Guinness. To je bila ljubav na prvi gutljaj i za ceo život! Probala sam ja tad i Heineken i Amstel, da ispoštujem domaćina, ali utisci su vrlo brzo izbledeli. 


     A kad ga već toliko volim, nije na odmet znati malo teorije i istorije...

     Pivo je jedno od najkonzumiranijih alkoholnih pića na svetu i jedan od najstarijih napitaka koji se dobijao fermentacijom. Ne zna se tačno odakle mu potiče naziv (beer, bier -verovatno od latinske reči biber = piće), ali se zna da su ga pravili već u starom Egiptu i Mesopotamiji, odakle su ga preuzeli Grci i Rimljani. Ono se pominje i na vavilonskim glinenim pločicama, a i u nekim od članova Hamurabijevog zakonika. Tamo npr. piše da ovaj napitak ne sme da sadrži previše vode i da se ne sme prodavati po previsokim cenama. Skroz razumljivo! Međutim, postoje i članovi zakona koji se odnose isključivo na žene. Naime, one su smele da toče pivo u tadašnjim kafanama, ali ne i da u njih dolaze kao gosti. –„Ma nemoj!“ A ako zateknete ženu koja u kafani pije, kazna za to je bila, ni manje ni više, spaljivanje! Hamurabi se sad sigurno u grobu okreće od muke ;P

     Pivo se dobija alkoholnim vrenjem ječmenog ili pšeničnog slada, uz dodatak hmelja, vode i pivskog kvasca. Slad pivu daje punoću ukusa, dok mu hmelj daje gorčinu. Podela ima zaista mnogo, a nama laicima je najbitnija ona – po boji. Pored nje, možemo ih podeliti i po koncentraciji alkohola, sadržaju ekstrakta, polaznoj sirovini (to je ječam ili pšenica...iako kažu da može i kukuruz i raž, ali takva još nisam probala) i prema načinu vrenja. E, to vrenje može biti donje i gornje. Tj. kada kvasac vri na nižim temperaturama dobijamo LAGER piva, a na višim temperaturama  - EJL (ale).

     Imala sam priliku da probam dosta vrsta piva, pa ću ovde navesti neka meni omiljena. Možda nekome bude od koristi. Već sam napomenula da volim tamna piva, jakog ukusa, sa većim sadržajem alkohola... a ako se to ne poklapa s vašim ukusom, nemojte se držati mojih preporuka ;) Počela sam, svojevremeno, sa tamnim Nikšićkim i smatrala ga sasvim ok pićem dok mi se vidici nisu otvorili ;) Guinness kod mene zauzima počasno mesto, ali samo onaj koji sam pila u inostranstvu. Naš Guinness (flaširan, na točenje, kakav god) i Guinness u inostranstvu nemaju apsolutno ništa zajedničko, sem možda visoke cene. To jednostavno nije to! Jelen kod mene može da prođe samo po velikim vrućinama, užasno hladan i kada nema ništa bolje u ponudi (Lav ni tada ;P) Ali da bi nama, razmaženim pivopijama istančanog nepca, bilo malo lakše u Novom Sadu se otvorio Svet piva. I to gle čuda, baš u mom komšiluku! ;) Tamo po vrlo pristupačnim cenama, pored nekih domaćih marki, možete dobiti točeni Krugher&Brent, a moja preporuka su tamni i crveni. Stranih piva ima u našim lokalima, ali su im cene previsoke, pa degustaciju preporučujem kad izađete van naših granica. U susednoj nam Mađarskoj su tamni Dreher i Soproni nešto što ne treba da propustite. Ako me put opet nanese u Češku, rado ću se podsetiti ukusa tamnog Kozela. Iz Nemačke mi je u pamćenju ostao Schöfferhofer, ali se nadam da ću to tržište još koji put podrobnije ispitati ;) Za Belgijska piva nisam morala da potežem do Belgije (iako ne bih imala ništa protiv). Postoji prodavnica Belgijskih piva u Budimpešti, a od asortimana sa fotke ispod, ja bih posebno izdvojila dva: Hopus i Barbar Bok! To su tamna, jaka piva, od kojih jedan ima potpuno neočekivanu voćnu, a drugi cvetnu aromu. No, ni sa preostalima nećete pogrešiti. 

Belgijski asortiman za degustaciju ;)
     Samo su mi pšenična piva, moram priznati, još uvek nepoznanica. Probala sam nekoliko vrsta, ali ne mogu tačno da utvrdim zbog čega mi miris i ukus nekih prija, a nekih uopšte ne. Evo, već pišem:“...istražiti najkasnije do sledećeg St. Patrick's-a!“ ;))) 
     Ne znam koliko je ljubitelja piva među vama koji čitate moj blog, ali ako vas imate i imate neke preporuke, ja bih to vrlo rado čula i isprobala! ;)))

Mešoviti asortiman, takođe degustiran!
...a može, možda, i ovako! ;)

3 comments:

  1. E sa ovakvim se znanjem ide u kafanu :D!

    ReplyDelete
    Replies
    1. ...a ne grlom u jagode, pa te račun strefi ko hladan tuš. Sad sam puno bolja, neće nam se više ponoviti onaj Kilkenny momenat, obećavam! ;)) Mada je, moraš priznati, pivo bilo odlično! ;P

      Delete
    2. Za one novce, moralo je biti odlično :D

      Delete