May 31, 2013

...pa još jedan system recovery




      Slobodno vreme počnete zaista da cenite tek onda kad vam ga ponestane. Ja sam u deficitu sa istim poslednja dva meseca, teško mi je da se naviknem na rano ustajanje i na jedva 3h dnevne svetlosti koja mi nakon posla preostane, pa sam krenula sebe da tešim time kako nije bitan kvantitet nego kvalitet. I, mogu vam reći, dobro mi ide... čak i poverujem u tu priču u većini slučajeva ;)

      Kvalitet je nešto što mom slobodnom vremenu, ovog meseca, stvarno nisam mogla da osporim. Maj je, kako i dolikuje, počeo mirisom roštilja, pa su ga oplemenili zvuci klavira Bogdana Đorđevića, pa Ritma Evrope... onda nas je na Noći muzeja oduševila postavka Slavimira Stojanovića (YOU ARE AN IDIOT, PLEASE ACT ACCORDINGLY) i škotski cider na jednoj od tezgi Riblje pijace. E, a posle svega toga, odlučila sam da iskoristim i provereni placebo lek za prazne baterije i putni neizdrž (koji me već odavno drma), pa sam se uputila za Beograd! I to čak dva puta! Prvi put je povod bio Depeche Mode, koje bih mogla da opišem samo jednom rečju: SAVRŠENO! Vredelo ih je čekati od 2009. i opravdali su sva moja očekivanja!






      Drugi povod je bio jednako savršen, ali se ovog puta ciljalo na čulo ukusa!. Naime, pre izvesnog vremena učestvovala sam u jednoj igrici koju je organizovao Moritz Eis i osvojila sam nagradu, sa ovom dole fotografijom. I to kakvu nagradu! Kilogram i po najlepšeg ledenog užitka koji možete zamisliti. Moja kombinacija za ovaj put je bila: lešnik-banana, cimet, cookie-bečka moka-jagoda-malina-borovnica, a kilogram i po se pokazao kao tačna mera za pet cica koje nisu na dijeti ;)

Jedna od tri fotke koja je osvojila sladoled! ;)))
I dok se pred poslastičarnicom pravio red, mi smo imale kraljevski tretman! ;)


     Iako bi ovaj sladoled bio sasvim legitiman razlog zbog kog vredi potegnuti do Beograda... ja sam svoju posetu začinila i pita sendvičem sa piletinom i humusom u Tel Avivu (mmm mljac, mljac...potpuno ravnopravnom onom humusu u Pešti), a zatim i jednim predsezonskim izležavanjem u ležaljci na Adi. Samo nas Karmen u Narodnom pozorištu nije čekala (zakasnili smo pola sata)... ali i to se desilo, sigurno, samo zato da bismo imali povod za sledeću posetu. ;)

Enyoj the silence...





May 9, 2013

System recovery




     Smatraju me ljudi kreativnom osobom, ali ne baš u svim segmentima života. S kuhinjom, npr, nikad baš nisam bila na ti. Za prvi maj imam jedno zaduženje – pečurke, ali sadržaj koji u njih stavljam (slaninicu, recimo) neko drugi iseče, da ja ne bih isekla prste. Ne obeshrabri mene ni to što se s mojim palačinkama može igrati frizbi. A ne! Moje vreme tek dolazi... Sigurna sam u to! Samo još nisam imala dobru motivaciju da se tim stvarima posvetim u potpunosti. ;)

     Odlučih da krenem s nečim jednostavnim. Ne jaje na oko-jednostavnim (to zna i da ne uspe)...nego nečim još jednostavnijim :P Stignete kući s posla oko 5-6pm, bacite stvari na gomilu, ispružite se na krevet i nije vam do života. E, da bih ja moju mene vratila u život, odlučih da svako veče pripremam nešto čemu ću se sutra, posle ubistvenog dana, jako obradovati. Sipam ovaj recovery napitak u neku fancy čašu, sednem na terasu, ispružim noge i za 20 min sam spremna za nove, ali ovog puta ne baš radne, pobede! ;)

Limunnnana (hvala koleginici za ideju i Tini za nanu :)
-čaj od nane
-listići nane
-sok od limuna
-voda
-šećer 

Limunjaga ;P
-sok od limuna
-listići nane
-jagode
-šećer
-voda
(ostaviti u frižideru da prenoći)

Cheers!
Kafa u ledu je trebala da posluži samo kao dekoracija, ali nije loše ni kad se na kraju izgricka ;)



May 3, 2013

Prvi majOvi - retrospektiva



      Jedan od osnovnih razloga zašto nikada ne bih mogla da postanem vegetarijanac je 1. maj. Bez mesa bih se svih ostalih dana u godini snašla sasvim dobro, ali 1. maj provesti bez roštilja je, po meni, skoro pa svetogrđe. Nisu valjda te stotine hiljada američkih radnika 1886. podnosili žrtve, da bismo mi sad na njihov dan jeli salatu? ;P Pod svetogrđe bi verovatno mogla da potpadne i činjenica da mi 1. maj lako zaseni Uskrs, ako se desi da padaju tu negde u isto vreme. Ne zato što roštilj i prepečeni hleb biram pre kuvane šunke s mladim lukom (mrtva trka kojoj kombinaciji bih dala prednost). Nije ni zbog toga što je zeka bio znatno darežljiviji kad sam bila mala - razumem ja da su sada krizna vremena došla i za Uskršnje zečeve. Već valjda zbog sećanja koja za svaki od praznika vezujem, ali i zbog novih koje stvaram.

     Sve prve majOve svog detinjstva sam provodila s dedom u Kameničkom parku. Trebalo je prvo preći taj ogroman i pregugački most Slobode - uvek u pogrešnoj obući za pešačenje, a ta karma me izgleda prati i danas. Ipak, trud je bio propisno nagrađivan sladoledom od čokolade i vožnjom na ringišpilu. Sladoled smo bez presedana, kako kod kuće - na Limanu tako i u Kameničkom  parku, kupovali od „Džafera“. Što je sigurno-sigurno je. A kod ringišpila, u obzir je dolazio samo onaj helikopter boje tamnog zlata. Bila sam spremna da propustim i nekoliko vožnji dok se on ne oslobodi. Deci valjda treba neka ustaljena rutina i navike...šta znam. U povratku bih retko iskamčila nošenje na leđima, ali je zato deda čitavim putem morao da mi priča šta je radio, kako se igrao i kako se živelo kad je on bio mali. Tako bi put do kuće prolazio za tren, gde su nas čekali ćevapi! ;)

     Srednjoškolsko vreme mi je takođe najviše ostalo u pamćenju po prvom maju. Begečka jama, proverena ekipa, meso, piće, muzika i instrumenti (medju kojima se jedne godine našao čak i klarinet ?!?) i uživancija koja je imala tendenciju da potraje i koji dan više.  Priče sa Jame i danas prepričavamo, iako su vremenom dobile na detaljima, pa su sada još zanimljivije! ;)

     Rutina i navika nekad prija i odraslima, a ne samo deci. Zato već tradicionalno, nekoliko godina u nazad, 1. maj provodim u Bačkoj Topoli. Moja Tinči, po opredeljenju – dobar čovek, ne smatra za problem da sa bebom od nepuna dva meseca kod sebe ugosti ovu novosadsku bolumentu. Za poseban šmek roštilja zaslužan je, između ostalog, i ambijent , tj. drvena pergola pod kojom se jede, dok domaćem mohitu tu posebnost daje ručno drobljeni led (po sistemu stavi u krpu i lupaj) i tek ubrana nana. Muzikica iz radija, lavež i jurnjava Pula i Fredija, pa popodnevna dremka, kafica, šetnja do jezera...a onda opet red rošilja. Ma divan jedan dan i divan praznik.


     A onda pametnice na prvu loptu, kojih uvek imamo na izvoz, krenu sa kritikama po TV-u jer se Dan rada provodi neradno. Pa boriše se ljudi za bolje uslove rada! Osmočasovno radno vreme, ali i osmočasovni san i osmočasovno SLOBODNO vreme! Najbolje bi bilo da ga onda proslavimo dvanaestočasovnim rmbačenjem...;P

Osmočasovna dremka? Ma jeste li vi sigurni? Pa maloooo je to.... ;)