May 31, 2013

...pa još jedan system recovery




      Slobodno vreme počnete zaista da cenite tek onda kad vam ga ponestane. Ja sam u deficitu sa istim poslednja dva meseca, teško mi je da se naviknem na rano ustajanje i na jedva 3h dnevne svetlosti koja mi nakon posla preostane, pa sam krenula sebe da tešim time kako nije bitan kvantitet nego kvalitet. I, mogu vam reći, dobro mi ide... čak i poverujem u tu priču u većini slučajeva ;)

      Kvalitet je nešto što mom slobodnom vremenu, ovog meseca, stvarno nisam mogla da osporim. Maj je, kako i dolikuje, počeo mirisom roštilja, pa su ga oplemenili zvuci klavira Bogdana Đorđevića, pa Ritma Evrope... onda nas je na Noći muzeja oduševila postavka Slavimira Stojanovića (YOU ARE AN IDIOT, PLEASE ACT ACCORDINGLY) i škotski cider na jednoj od tezgi Riblje pijace. E, a posle svega toga, odlučila sam da iskoristim i provereni placebo lek za prazne baterije i putni neizdrž (koji me već odavno drma), pa sam se uputila za Beograd! I to čak dva puta! Prvi put je povod bio Depeche Mode, koje bih mogla da opišem samo jednom rečju: SAVRŠENO! Vredelo ih je čekati od 2009. i opravdali su sva moja očekivanja!






      Drugi povod je bio jednako savršen, ali se ovog puta ciljalo na čulo ukusa!. Naime, pre izvesnog vremena učestvovala sam u jednoj igrici koju je organizovao Moritz Eis i osvojila sam nagradu, sa ovom dole fotografijom. I to kakvu nagradu! Kilogram i po najlepšeg ledenog užitka koji možete zamisliti. Moja kombinacija za ovaj put je bila: lešnik-banana, cimet, cookie-bečka moka-jagoda-malina-borovnica, a kilogram i po se pokazao kao tačna mera za pet cica koje nisu na dijeti ;)

Jedna od tri fotke koja je osvojila sladoled! ;)))
I dok se pred poslastičarnicom pravio red, mi smo imale kraljevski tretman! ;)


     Iako bi ovaj sladoled bio sasvim legitiman razlog zbog kog vredi potegnuti do Beograda... ja sam svoju posetu začinila i pita sendvičem sa piletinom i humusom u Tel Avivu (mmm mljac, mljac...potpuno ravnopravnom onom humusu u Pešti), a zatim i jednim predsezonskim izležavanjem u ležaljci na Adi. Samo nas Karmen u Narodnom pozorištu nije čekala (zakasnili smo pola sata)... ali i to se desilo, sigurno, samo zato da bismo imali povod za sledeću posetu. ;)

Enyoj the silence...





2 comments:

  1. Treba znati i kako uživati...to ne zna svako. Ja prva, koja sam stalno u nekoj trci. Ponekad ti zavidim kako možeš da isključiš to dugmence "sutra rano ustajem na posao" i uključiš "sada mi je baš lepo, koga briga šta će biti sutra". Moraću kod tebe na obuku :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. ...a trebalo ti je samo malooo vere da sutra u BG-u neće padati kiša i da će se svi ostali uslovi sami namestiti! ;))

      Delete