May 3, 2013

Prvi majOvi - retrospektiva



      Jedan od osnovnih razloga zašto nikada ne bih mogla da postanem vegetarijanac je 1. maj. Bez mesa bih se svih ostalih dana u godini snašla sasvim dobro, ali 1. maj provesti bez roštilja je, po meni, skoro pa svetogrđe. Nisu valjda te stotine hiljada američkih radnika 1886. podnosili žrtve, da bismo mi sad na njihov dan jeli salatu? ;P Pod svetogrđe bi verovatno mogla da potpadne i činjenica da mi 1. maj lako zaseni Uskrs, ako se desi da padaju tu negde u isto vreme. Ne zato što roštilj i prepečeni hleb biram pre kuvane šunke s mladim lukom (mrtva trka kojoj kombinaciji bih dala prednost). Nije ni zbog toga što je zeka bio znatno darežljiviji kad sam bila mala - razumem ja da su sada krizna vremena došla i za Uskršnje zečeve. Već valjda zbog sećanja koja za svaki od praznika vezujem, ali i zbog novih koje stvaram.

     Sve prve majOve svog detinjstva sam provodila s dedom u Kameničkom parku. Trebalo je prvo preći taj ogroman i pregugački most Slobode - uvek u pogrešnoj obući za pešačenje, a ta karma me izgleda prati i danas. Ipak, trud je bio propisno nagrađivan sladoledom od čokolade i vožnjom na ringišpilu. Sladoled smo bez presedana, kako kod kuće - na Limanu tako i u Kameničkom  parku, kupovali od „Džafera“. Što je sigurno-sigurno je. A kod ringišpila, u obzir je dolazio samo onaj helikopter boje tamnog zlata. Bila sam spremna da propustim i nekoliko vožnji dok se on ne oslobodi. Deci valjda treba neka ustaljena rutina i navike...šta znam. U povratku bih retko iskamčila nošenje na leđima, ali je zato deda čitavim putem morao da mi priča šta je radio, kako se igrao i kako se živelo kad je on bio mali. Tako bi put do kuće prolazio za tren, gde su nas čekali ćevapi! ;)

     Srednjoškolsko vreme mi je takođe najviše ostalo u pamćenju po prvom maju. Begečka jama, proverena ekipa, meso, piće, muzika i instrumenti (medju kojima se jedne godine našao čak i klarinet ?!?) i uživancija koja je imala tendenciju da potraje i koji dan više.  Priče sa Jame i danas prepričavamo, iako su vremenom dobile na detaljima, pa su sada još zanimljivije! ;)

     Rutina i navika nekad prija i odraslima, a ne samo deci. Zato već tradicionalno, nekoliko godina u nazad, 1. maj provodim u Bačkoj Topoli. Moja Tinči, po opredeljenju – dobar čovek, ne smatra za problem da sa bebom od nepuna dva meseca kod sebe ugosti ovu novosadsku bolumentu. Za poseban šmek roštilja zaslužan je, između ostalog, i ambijent , tj. drvena pergola pod kojom se jede, dok domaćem mohitu tu posebnost daje ručno drobljeni led (po sistemu stavi u krpu i lupaj) i tek ubrana nana. Muzikica iz radija, lavež i jurnjava Pula i Fredija, pa popodnevna dremka, kafica, šetnja do jezera...a onda opet red rošilja. Ma divan jedan dan i divan praznik.


     A onda pametnice na prvu loptu, kojih uvek imamo na izvoz, krenu sa kritikama po TV-u jer se Dan rada provodi neradno. Pa boriše se ljudi za bolje uslove rada! Osmočasovno radno vreme, ali i osmočasovni san i osmočasovno SLOBODNO vreme! Najbolje bi bilo da ga onda proslavimo dvanaestočasovnim rmbačenjem...;P

Osmočasovna dremka? Ma jeste li vi sigurni? Pa maloooo je to.... ;)

3 comments:

  1. A prvomajski šoping ne pominješ :P?

    ReplyDelete
  2. To još nije postalo tradicija. Ima vremena... :P

    ReplyDelete
    Replies
    1. P.S. Mislila sam da ćeš pre imati komentar na priče koje su vremenom dobile nove detalje... :P

      Delete