Jul 13, 2013

Exit reZolucije...



     Mnogo volim Novi Sad u vreme Exita. Sva ta nova lica donesu neke nove i pozitivne vibracije. Pa sve u želji da u što boljem svetlu vide vaš grad i u što boljem sećanju ga ponesu, postanete i vi bolji. Pa prođete kroz Dunavski park i shvatite da se na toj travi može i sedeti... U Pešti npr, vam to nije predstavljalo nikakav problem – sesti na travu. Ali ovde se toga sami nikada ne biste setili. Pa čak i kad nemate kartu za festival, imate potrebu da prođete Kejom, pređete most, procunjate kroz Podgrađe, a sve u želji da upijete malo te atmosfere i bezbrižnosti.

     E, ja sam ovaj put imala kartu! Jednodnevnu doduše... Ali to je taman koliko mi obaveze, finansije i novostečeni bioritam (ustajanje u 6h-leganje u 23h) dozvoljavaju. Malo sam se izležavala u ležaljci za ljuljanje, pa se onda oduševljavala... Prvo fenomenalnom Anom Popović, koju do sada nisam imala prilike da čujem, a onda i mojom starom ljubavlju iz srednjoškolskih dana - Damirom Urbanom. Pa se tu prisetite mnogo čega lepog...

     Pa vas u povratku kući prepun most ljudi u svitanje podseti na neke ranije Exit-e. Pa shvatite da ima ptica i na Grbavici, ali ne ustajete dovoljno rano da ih čujete. Pa naprasno odlučite da jedno već isplanirano putovanje potpuno promenite i odete u neke krajeve koje niste posetili cca. 25 godina i koji će sigurno izvući još mnoga lepa sećanja, ali i stvoriti nova. Ma nema tog nezadovoljstva, teškoće i lošeg raspoloženja koje ovakvi doživljaji i odluke ne bi mogli da poprave! ;))) 



No comments:

Post a Comment